SAHAR

Odluka kojom EU odlaže pregovore sa Makedonijom i Albanijom, nakon sporazuma Skoplja i Atine oko imena, poruka je Balkanu da se EU neće skoro širiti.

Makedonija, i pored toga što je pristala na promjenu imena sporazumom Zaev - Cipras, izgleda da nije uspjela da napravi iskorak ka EU jer su ministri za evropske poslove članica Unije donijeli odluku da pregovori sa tom zemljom, kao i sa Albanijom, počnu naredne godine, ali uz određene uslove, piše Sputnik.

Evropski ministri vodili su, prema priznanju njemačkog ministra Mihaela Rota, tešku debatu, jer su ministri Francuske i Holandije bili skeptični prema dvjema balkanskim državama.

Na kraju, luksemburški ministar Žan Aselborn izdejstvovao je kompromis - pregovori o pristupanju mogu da počnu u junu naredne godine, poslije evropskih izbora, ali samo ako obje zemlje budu napredovale u reformama koje Unija zahtijeva, posebno Albanija u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. 

Poruka EU balkanskim zemljama sa ministarskog sastanka je, prema riječima profesora beogradskog FPN Slobodana Samardžića, da se Unija neće dalje širiti jer za to nema kapaciteta. 

"To stalno odlaganje, stalno uslovljavanje i stalno pomjeranje tih datuma, zapravo je kupovina vremena sa njihove tačke gledišta. Oni imaju politiku proširenja, koja je od nekadašnjeg pristupa koji je imao cilj da EU primi jednu ili više država, sada je cilj da zemlje Zapadnog Balkana koje su negdje u toj orbiti proširenja, drže pod političkom kontrolom do daljnjeg. Znači, EU ne može da ih primi u neko dogledno vrijeme, makar one ispunile sve uslove, ali se istovremeno boje da u međuvremenu neka od zemalja ne počne ozbiljnije i uže da sarađuje sa njihovim konkurentima Rusijom, Turskom, Kinom…", kaže Samardžić. 

Takva politika EU tiče se svih balkanskih zemalja koje imaju ambiciju da jednog dana postanu članice EU, kako Makedonije i Albanije, tako i Srbije, Crne Gore i BiH, dodaje on. 

"Pošto je Makedonija napravila ustupak koji se tiče tih uslova, to je sporazum sa Grčkom u pogledu imena, oni (EU) su sada na potezu i sada su Makedonci, odnosno onaj dio Makedonije koji je prihvatio tu vrstu nagodbe, mislio da će biti nagrađen, a oni kažu ne — još godinu dana, pa opet pod uslovom tim i tim. Oni ni ne znaju kako će se stvar u Makedoniji završiti, a i da se završi brzo, oni sami nisu spremni na neke ozbiljnije korake. To je, prosto, kupovanje vremena da bi zemlje ostale u kondiciji za prijem jednog lijepog dana, ali dotle se ništa bitno neće dogoditi", zaključuje Samardžić. 

EU trenutno nije u mogućnosti da se širi, a tome se protivi i nekoliko moćnih starih članica, te tako mogućnost za uslovljavanje balkanskih država postaje čak i veća i ozbiljnija. Prije se može očekivati da se na evropskom putu balkanskih država nađu još oštriji uslovi i još više zahtjeva za ustupcima nego što se može očekivati da će uslovi biti ublaženi, piše Sputnik.