EU i Zapadni Balkan: Tako blizu, a tako daleko
Uz brži ekonomski rast od 5-6% konvergencija bi mogla da bude postignuta krajem tridesetih godina...
Ukoliko nova strategija proširenja EU ne ponudi realan plan za ekonomski rast i socijalni napredak na Zapadnom Balkanu, biti će to samo još jedna "pokazna vežba", jer demokratija, vladavina prava i druge odlike "evropejstva" ne mogu trajno da uđu u siromaštvo regiona, smatraju analitičari Nemačkog instituta za međunarodne i bezbjednosne poslove.
Evropska komisija će 6. februara objelodaniti novu strategiju proširenja EU, s obzirom da su odnosi sa Turskom znatno pogoršani, jedino zemlje Zapadnog Balkana ostaju kandidati za članstvo u EU.
Visoka predstavnica EU za vanjsku politiku i bezbjednost Federika Mogerini izjavila je da je namjera Evropske komisije da obezjbedi da zemlje Zapadnog Balkana budu na "nepovratnom" putu ka članstvu u EU prije kraja njenog mandata 2019.
Nastojeći da odgovore na pitanje zašto je regionu potrebna brza socio-ekonomska konvergencija sa EU analitičari Nemačkog instituta Mateo Bonomi i Dušan Reljić u analizi "EU i Zapadni Balkan: Tako blizu a tako daleko" ukazali su na korake koje EU može da preduzme u regionu i koji će biti na obostranu korist i neće, s obizirom na veličinu regiona, imati neke veće efekte na članice EU.
Uz brži ekonomski rast od 5-6% konvergencija bi mogla da bude postignuta krajem tridesetih godina a to znači da bi do tada veliki dio populacije regiona proveo pola vijeka u siromaštvu i nesigurnim socio-ekonomskim uslovima.
