SAHAR

Bio je to optimističan govor, piše “Dojče vele”. Šef Evropske komisije Žan-Klod Junker vidi Evropu u zamahu i predlaže sveobuhvatne reforme.

Ali neke od njih mogle bi da padnu u vodu zbog pojedinih zemalja-članica, smatra Barbara Vezel.

Retoričku snagu svog govora predsednik Evropske komisije preuzeo je iz žargona pomorske plovidbe. Evropa ponovo ima vjetar u jedrima, treba da podigne sidro i raširi jedra za zajedničku budućnost. Tako glasi njegov apel. A pošto Junker rado pokazuje osjećaje, ukazao je i na svoje dugogodišnje, ponekad bolno iskustvo kao profesionalnog Evropljanina: apeluje na jedinstvo i ponovo želi više integracije u Evropskoj uniji.

Evropa jedne brzine?

To se ne uklapa u Evropu sa dvije brzine, kakvu planiraju Pariz i Berlin. Predsjednik Francuske Emanuel Makron prije svega je taj koji od eurozone hoće da napravi jezgro jače integrisane grupe. To je stara ideja evropske avangarde. Šef Komisije, sa druge strane, želi da sve zemlje EU uvedu euro, pa i one koje ekonomski kaskaju. Njih bi trebalo uhvatiti pod ruku.

Međutim, to kakve fatalne posledice mogu biti kada se slabija zemlja stavi u korset evrodiscipline, vidi se na primeru Grčke. Junkerov plan bi dakle, zbog većih evropskih zemalja mogao da padne u vodu. Suprotno od dobro je ovdje dobro mišljeno.

Evropa iste brzine kako su je zamislili osnivači EU, odavno se pokazala kao nepraktična. Zbog porasta broja zemalja-članica to se često završavalo institucionalnim zastojem. Voz je otišao i to u drugom pravcu.