SAHAR

Kosovski šafran vredan kao zlato PODUJEVO (AA) – Sibel Vezaj, Zulfija Jakupi Cveće šafrana, koje se smatra jednim od najskupljih začina na svetu, uzgaja se na 10 hektara zemljišta na Kosovu. Ovaj cvet, čija obrada zahteva mnogo napora i strpljenja, poznat je u svetu i kao "crveno zlato", piše Anadolu Agency (AA). PODUJEVO (AA) – Sibel Vezaj, Zulfija Jakupi

Cveće šafrana, koje se smatra jednim od najskupljih začina na svetu, uzgaja se na 10 hektara zemljišta na Kosovu. Ovaj cvet, čija obrada zahteva mnogo napora i strpljenja, poznat je u svetu i kao "crveno zlato", piše Anadolu Agency (AA).

Šafran je biljka iz porodice Iridaceae, čiji je cvet ljubičaste bolje. Unutar cveta su tri žuta vlakna iz prašnika i tri crvena vlakna iz tučka, koji čine glavni deo ovog cveta i koriste se u razne svrhe, naročito u medicinske. Za razliku od ciklusa rasta drugih biljaka koje se aktiviraju na proleće, cvet šafrana aktivira se tokom jeseni.

Za njegovo uzgajanje potrebna je odgovarajuća klima i adekvatno zemljište, kao i nadmorska visina iznad 400 metara. Na Kosovu, šafran se uzgaja u severoistočnoj opštini Podujevo.

– Kosovo izvozilo šafran u vreme Osmanskog carstva

Direktor prerađivačke kompanije Šafran, Favzi Sokoli, u izjavi za Anadolu Agency (AA) kaže da cvet šafrana ima vekovnu istoriju i tradiciju i da se na Kosovu gaji od 15. veka kada su ga donele Osmanlije.

"Cilj naše kompanije je da obnovimo ovaj proizvod, jer imamo podatke od engleskih i američkih pisaca iz 15. veka, dakle iz perioda Osmanskog carstva, da su se sa Kosova tada izvozili šafran i svila u Evropu. Na osnovu istorijskih zapisa koje smo pronašli, Kosovo je tokom osmanske vladavine održavano samo sa šafranom i svilom", kaže Sokoli.

On navodi da se danas na Kosovu šafran sadi na 10 hektara zemljišta i da 2 hektara pripadaju njegovoj kompaniji. Sokoli kaže da se njiva u Podujevu, koja je na nadmorskoj visini od 630 metara, unapred pripremi i sadnja se vrši u junu mesecu. Seme se sadi 20 centimetara duboko u zemlju i obično na jedan hektar zemlje ide 500 hiljada semeki.

Sokoli ističe da se, za razliku od drugih biljaka, seme šafrana sadi tokom leta i cvet izlazi u oktobru. Cveće se bere ujutro, kada su cvetovi zatvoreni kako bi se sačuvao kvalitet šafrana.

"Cvet je ljubičast i sastavljen je od 6 listova, od tri žuta prašnika i crvena vlakna tučka. Najvažniji deo cveta je tučak poznat i kao šafran, ali to ne znači da ostalo nije važno, jer se koristi u parfimeriji i za higijenu", kaže on.

Nakon branja, zatvoreni cvetovi šafrana šalju se na obradu iz kojih se kidaju tri vlakna iz tučka, odnosno filamenta, i suše.

"Cveće šafrana donosimo u gajbama sa njive, stavljamo ih u korpe, a radnici ih izdvajaju sečenjem makazama. Uzimamo gornji deo cveta i koristimo samo filament, uvek su to samo tri vlakna", kaže suvlasnik kompanije Arber Gërlica.

Gërlica objašnjava da se, nakon sušenja, čisti proizvod šafrana stavlja u ambalažu od nerđajućeg čelika, hermetički zatvorenoj, što je metod optimalne konzervacije proizvoda. On kaže da se ovde ne obrađuje svo cveće, već samo ono odabrano, dakle prvog kvaliteta i da se 70 posto obrade do poslednje faze vrši ručno.

"Ceo proizvod je 100 posto čist i 100 posto šafran", kaže on, naglašavajući da se ostatak cveća vraća na polje za prehranu.

Po rečima Gerlica, nakon kupovine, šafran treba čuvati u suvom i tamnom okruženju u odgovarajućim uslovima i u zatvorenom pakovanju, a rok trajanja mu je 4 do 5 godina.

– Spečava oko 600 bolesti i ima 175 pozitivnih efekata na telo

Gërlica navodi da je za dobijanje jednog grama šafrana potrebno oko 150 do 180 cvetova, te ističe značaj koju za čoveka ima šafran.

"Šafran je predmet oko 5.600 naučnih studija, studija na univerzitetima u Evropi i šire. Sprečava oko 600 bolesti i ima 175 pozitivnih efekata na telo od trenutka konzumiranja. Postoje i druge oblasti u kojima se koristi, na primer u kozmetici i posebno u kuhinji. To je začin koji se mnogo koristi, koriste ga poznati restorani ili svetski poznati kuvari. Ima mnogo efekata i to je biljka koja još nije pokazala svoj puni potencijal", ističe Gërlica.

Šafran, koji se naziva "crveno zlato", ima veliku vrednost i jako je skup zbog rada i posvećenosti koju treba uložiti da bi se došlo do finalnog proizvoda.

– Cena grama šafrana kreće se i do 250 eura

On napominje da se cena razlikuje u zavisnosti od kvalitete.

"Cena šafrana varira. Francuski proizvođači ga prodaju za oko 56 do 60 eura. Mi smo pronašli cenu do 250 evra po gramu. Prosečna cena za visoki kvalitet, ako se uzimaju veće količine, kreće se od 35 do 65 eura po gramu", kaže Gërlica.

Tržište za prodaju šafrana je fokusirano u Evropi i u azijskim zemljama, dok zbog visoke cene na Kosovu nema interesovanja.

"Iran je svetski proizvođač broj jedan, ima i drugih proizvođača kao Grčka koja proizvodi manju količinu, Italija proizvodi nekoliko kilograma godišnje, Francuska proizvodi oko 20 kilograma godišnje", kaže Gërlica i dodaje da je u svetu mnogo veća potražnja od proizvodnje šafrana.

Istovremeno, drugi suvlasnik kompanije, Belgijanac Herbert Jegers kaže da kompanija ima kontakte sa akterima iz ove oblasti u različitim evropskim zemljama i da postoji zainteresovanost za šafranom, posebno s aspekta što je on organskog, a ne konvencionalnog porekla.

Naglašavajući da je kompanija u potrazi za tržištem za prodaju šafrana u zemljama poput Belgije, Holandije i Nemačke, Jegers kaže da je potrebno vreme dok šafran ne pronađe svoje pravo mesto na tržištu.

"U Evropi raste svest o zdravim proizvodima, tako da tržište organskih proizvoda takođe raste. Ljudi traže sigurne proizvode i ovo je rastuće tržište. Mislim da će za nekoliko godina organsko biti standard za čitavu Evropu", zaključuje Jegers.