SAHAR

Ukoliko Vlada Hrvatske zatraži ulazak u mehanizam ERM II, odnosno uvjeri Evropsku komisiju i ostale države evrozone da kontroliše javni dug i da će ga u razumnom roku spustiti na granicu od 60 odsto, računa se da bi evro mogao da postane hrvatska valuta najranije 2022. ili 2023. godine.

Hrvatska narodna banka pripremila je strategiju za uvođenje evra, koja sadrži analizu koristi i mogućih rizika od ulaska u evrozonu.

Strategija će biti objavljena krajem ovog mjeseca, piše „Večernji list“.

Ona će poslužiti kao temeljni dokument za javnu raspravu o uvođenju evra, koju će, kako saznaje ovaj list, zvanično otvoriti premijer Andrej Plenković.

Plenković je već izjavio da se zalaže za uvođenje evra, nakon čega bi mogao da uslijedi i zvanični zahtjev za ulazak Hrvatske u ERM II kursni mehanizam.

Posljednji put je odluka o ulasku neke zemlje u ERM II mehanizam donesena 2005. godine, i to za Slovačku, a ERM II je predvorje u kojem kandidat prolazi kroz sito i rešeto prije nego što dobiju „zeleno svjetlo“ za ulazak u evrozonu.

Poslije Slovačke, koja ima evro od 2009. godine, jedino je Bugarska zvanično aplicirala za ERM II, ali je odbijena. Svaka država koja pristupi Evropskoj uniji zakonski se obavezuje da će uvesti evro, ali ne postoji rok u kojem to mora da učini, niti je preuzimanje zajedničke valute jednostrana odluka.

Ukoliko Vlada Hrvatske zatraži ulazak u mehanizam ERM II, odnosno uvjeri Evropsku komisiju i ostale države evrozone da kontroliše javni dug i da će ga u razumnom roku spustiti na granicu od 60 odsto, računa se da bi evro mogao da postane hrvatska valuta najranije 2022. ili 2023. godine, navodi se u tekstu.

(SaharBalkan/Vecernji)